The 5-Second Trick For MEDITACIJA

The 5-Second Trick For MEDITACIJA

Blog Article

12 univerzum mitsko-religioznih vrednosti, kao što su podsticala i hranila stvaralačku imaginaciju. Dovoljno je ispitati ulogu oruđa u religioznom životu, kao i mitologiju ljudskih skupina koje su ostale na stupnju lova i ribolova. Magijsko-religiozna vrednost nekog oružja — od drveta, kamena ili metala — još je očuvana među evropskom populacijom, i to ne samo u folkloru. Ovde nećemo sada razmatrati kratofanije i hijerofanije kamena, stena i šljunka; čitalac će za to naći primere u jednom poglavlju naše Istorije religija. Zahvaljujući oružju-projektilu posebno je osvojeno »ovladavanje daljinom«, što je podstaklo brojna verovanja, mitove i legende. Podsetimo se samo mitologija u vezi s kopljima koja se zabadaju u nebeski svod i omogućavaju penianje na nebo, ili o strelama koje lete kroz oblake, probadaju demone ili obrazuju lestvice do neba, itd. Da bismo bolje prosudili šta nam sve to obrađeno kamenje praljudi ne može preneti, treba se setiti barem nekih verovanja i mitologija o oruđima, na prvom mestu o oružju. »Semantička neprozirnost« ovih preistorijskih dokumenata ne predstavlja izuzetak. Svaki, čak i savremeni dokument »duhovno je neproziran« sve dok ne uspemo da ga odgonetnemo uključujući ga u sistem značenja. Neka alatka, preistorijska ili savremena, može da otkrije samo svoju tehnološku namenu, ali sve ono što su njen proizvođač ili njeni vlasnici u vezi sa njom mislili, osećali, sanjali, nadali se, izmiče nam.

pećine), Kurt Saks (Curt Sachs) ne sumnja u to da su paleolitski ljudi dobro poznavali takvu obrednu koreografiju. 38 I stvarno, igra u krug izuzetno je rasprostranjena (u celoj Evroaziji, istočnoj Evropi, Melaneziji, kod kalif orni jskih Indijanaca, itd.). Svuda je igraju lovci, bilo da bi umirili dušu ubijene životinje, bilo da bi obezbedili umnožavanje divljači.89 U oba slučaja, očigledan je kontinuitet s religioznom ideologijom paleolitskih lovaca. S druge strane, »mistična povezanost« grupe lovaca i divljači dopušta mogućnost da se pretpostavi izvestan broj »zanatskih tajni« kojima su raspolagali samo muškarci; slične su tajne, dakle, prenošene mladićima putem inicijacija. Igra u krug divno prikazuje postojanost obreda i preistorijskih verovanja u današnjim arhaičnim kulturama. Susrešćemo se i s drugim primerima. Za sada, prisetimo se da neke zidne slike Hogara (Hoggar) i Tasilije (Tassili) mogu biti »protumačene« zahvaljujući jednom pastirskom mitu naroda Pulo, vezanom za inicijaciju; neki pisac iz Malija poslao ga je afrikanistkinji Žermen Diterlen (Germaine Dieterlen), koja ga je objavila. 40 U jednoj monografiji posvećenoj Luveu (Lu\ve) i njegovim onomastičkim analogijama, H. fon Sikar (H. von Sicard) opet, dolazi do zaključka da taj afrički bathroom oličava najstarije religiozno verovanje evro-afričkih lovaca iz epohe koju švedski naučnik datira pre ~ eight.000 godina.

I’m so interested by the differing types of yoga outlined in this article. I ponder which just one will be the most beneficial match for me?

Jehova kažnjava izopačenost ljudi i ne žali žrtve kataklizme (kao što to čine bogovi u vavilonskim verzijama: up. Ep o Gilgamešu, ploča X I : 116—25, 136—37). Značaj koji on pridaje moralnoj čistoti i poslušnosti anticipira »Zakon« koji će biti objavljen Mojsiju. Poput mnogih drugih mitskih događaja, i potop je kasnije neprekidno iznova tumačen i ocenjivan iz različitih perspektiva. Nojevi sinovi postaće praoci novog čovečanstva. U to vreme, čitav svet je govorio istim jezikom. Ali, ljudi su jednoga dana odlučili da sazidaju »kulu, kojoj će vrh biti do neba« (11:four). To je bio poslednji »luciferski« poduhvat. Jehova »siđe da vidi grad i kulu«, i shvati da ubuduće »neće im smetati ništa da ne urade što su naumili« (eleven : five—six). On im tada izmeša jezike, pa se ljudi više nisu međusobno razumeli. Zatim ih Jehova »rasu odande po svoj zemlji, te ne sazidaše grada« (eleven :seven—8), koji će od onda biti poznat pod imenom Vavilon. I u ovom slučaju se srećemo sa starom mitskom temom koja je iznova ispričana iz perspektive jehovizma. Reč je, najpre, o drevnoj tradiciji po kojoj su se neka povlašćena bića (oraoci, junaci, legendarni kraljevi, šamani) popela na nebo uz drvo,

razlikuju od ljudskih bića po tome što nastavljaju da delaju i posle svoje smrti. Posmrtni ostaci heroja imaju značajnu magijsko-religioznu moć. Njihovi grobovi, njihovi posmrtni ostaci, PROSVETLJENJE njihovi kenotafi, deluju na žive tokom dugih vekova. Na neki način moglo bi se reći da se heroji približavaju božanskoj prirodi zahvaljujući svojoj smrti: oni uživaju neograničenu postegzistenciju, koja nije ni larvalna ni čisto duhovna, nego se sastoji iz preživljavanja sui generis, budući da zavisi od ostataka, tragova ili simbola njihovih tela. U stvari, i to nasuprot opštem običaju, posmrtni ostaci heroja sahranjivani su unutar grada; bili su prihvatani čak i u svetilištima (Pelops u Zevsovom hramu u Olimpiji, Neoptolem u Apolonovom hramu u Delfima). Njihovi grobovi i kenotafi predstavljaju središte herojskog kulta: prinošenja žrtve propraćenih obrednim jadikovanjem, obredima oplakivanja, »tragičnim horovima«. (Herojima su prinošene iste žrtve kao i bogovima podzemlja, a razlikovale su se od žrtava prinošenih olimpijskim bogovima. Za Olimpljane su žrtve ubijane grla okrenutog prema nebu, a za heroje i bogove podzemlja grla oborenog prema zemlji; žrtva za Olimpljane morala je da bude bela, a za heroje i bogove podzemlja crna, a spaljivana je u celini, nijedan živi čovek nije trebalo da jede od nje; olimpski žrtvenik je bio klasičan hram, iznad zemlje, ponekad i na nekoj uzvisini, a žrtvenik heroja i bogova podzemlja nisko ognjište, podzemna pećina ili neki aditon, koji je, možda, predstavljao grob; Olimpljanima su žrtve prinošene za Solarčanih jutara, a herojima ili bogovima podzemlja uveče ili usred noći.

Yoga is actually a observe that permits us to rework and purify our bodies, minds, and souls. It expands our consciousness to assist us link with mother nature and also the universe close to us.

Misteriju kosmičkog života simboliše Drvo sveta. Univerzum je shvaćen kao organizam koji treba da se obnavlja periodično, drugim recima, svake godine. »Apsolutna realnost«, podmlađivanje, besmrtnost, dostupni su nekolicini povlašćenih, u vidu nekog ploda ili nekog izvora pokraj nekog drveta. twenty five Smatralo se da je Kosmičko drvo u Središtu sveta, i da objedinjuje sva tri područja kosmosa, jer njegovo korenje uranja u Donji svet, a njegov vrh dodiruje Nebo.26 Pošto svet mora periodično da se obnavlja, kosmogonija će se obredno ponoviti uoči svake Nove godine. Postojanje ovog mitsko-obrednog scenarija potvrđeno je na Bliskom istoku i kod Indoiranaca. Ali, nalazimo ga, takođe, i u društvima primitivnih zemljodelaca koja su se, na neki način, nadovezivala na neolitska religiozna shvatanja. Osnovna ideja — obnavljanje Sveta ponavljanjem kosmogonije — sigurno je još starija, iz predzemljoradničkog perioda. Pronalazimo je, s neizbežnim varijacijama, kod Australijanaca i kod brojnih plemena Severne Amerike.27 Obredno-mitski situation Nove godine paleolitskih zemljodelaca i ratara obuhvata i povratak mrtvih, a odgovarajuće ceremonije preživele su u klasičnoj Grčkoj, kod starih Germana, u Japanu, itd. 25

Svaroopa® yoga was developed to supply you with the inner knowledge of by yourself. There is one area more to this observe that will’t be described, it may possibly only be expert.

egipatsko Mrry, »Voljeni«; Pinhas, Aaronov unuk, jeste P'-nhsy, »crnac«. Nije isključeno da je mladi Moj sije znao za Ehnatonovu »reformu« (oko 1375—1350), koji je kult Amona zamenio solarnim »monoteizmom« Atona. Uočena35 je i analogija između dve religije: Aton je, takođe, proglašen za »jedinog Boga«; kao Jehova, i on je lavatory »koji je stvorio sve što postoji«; najzad, značaj koji Ehnatonova »reforma« pridaje »Nauku« može se porediti sa ulogom Tore u jehovizmu. S druge strane, Mojsija nije moglo da privuče ramzesko društvo u kojem je bio odgajen, dve generacije posle ugušenja Ehnatonove »reforme«. Kosmopolitizam, religiozni sinkretizam (pogotovu između egipatskih i kanaanskih kultova), neke orgijastičke prakse (prostitucija oba pola), »kult« životinja, predstavljaju previše strahota za nekoga ko je odgajen u »religiji Otaca«.

Ali, još je značajnija funkcija kulta. Prema jednom novijem twenty tumačenju, sveštenik posredstvom obreda (jasna) postiže stanje maga; to znači da on prolazi kroz ekstatičko iskustvo koje donosi »nadahnuće« (čisti). Za vreme tog nadahnuća sveštenik-prinosiIac žrtve uspeva da odvoji svoju duhovnu suštinu (menok) od svoje telesne prirode (getik); drugim recima, on se ponovo vraća u stanje čistote i nevinosti koje je prethodilo »mešanju« dve suštine. A to se »mešanje« zbilo posle napada Ahrimana. Prema tome, prinosilac žrtve doprinosi ponovnom uspostavljanju prvobitnog stanja, »preobražaju« (fraso-kereti) sveta, delu iskupljenja koje je inaugurisao uzorni sveštenik Zaratustra. Moglo bi se čak reći da prinosilac žrtve učestvuje u već transfigurisanom svetu.21 Stanje maga se postizalo prvenstveno žrtvovanjem haome, »napitka besmrtnosti«, koje sveštenik ispija tokom ceremonije. 22 A haoma je bogata hvarenahom, svetim fluidom koji je istovremeno i plameni, i svetleći, i životvoran i spermatičan. Ahura Mazda je prvorazredni posednik hvarenaha; ali taj božanski »plamen« podjednako izvire i iz Mitrinog dela (Jašt X, 127) a kao Sunshinečana svetlost emanira iz glave vrhovnog vladara. 23 Svako ljudsko biće, međutim, poseduje svoj hvarenah i na dan preobraženja, tj. konačne Obnove, »velika svetlost koja će izgledati kao da izlazi iz tela, sijače sve vreme na toj zemlji«.24 Obredno ispijajući haomu, prinosilac žrtve prevazilazi svoju ljudsku uslovljenost, približava se Ahuri Mazdi i anticipira incocreto* univerzalnu Obnovu.

sa Sunčevim kretanjem, a to je opet nada u »ponovno rođenje«, tj. u postegzistenciju u nekom drugom svetu; verovanje u nastavak neke specifične aktivnosti; postojanje određenih pogrebnih obreda, na šta ukazuju ponude u vidu ukrasnih predmeta i ostaci obeda. Ali, da bi se pojmilo bogatstvo i dubina religioznih simbola koji su sadržani u na izgled tako jednostavnim ceremonijama, dovoljno je ispitati sahranjivanje kod nekog arhaičnog naroda iz našeg vremena. Rejčel-Dolmatov (Reichel-Dolmatoff) jer prilično detaljno opisao sahranjivanje jedne devojke iz 1966. godine kod Indijanaca Kogi, plemena koje govori jezikom čibča (chibcha) a koje živi u Sijera Nevadi de Santa Marta u Kolumbiji. twelve Pošto je odabrao mesto za raku, šaman (mama) obavlja čitav niz obrednih kretnji i izjavljuje: »Ovde je selo Smrti; ovde je ceremonijalna kuća Smrti; ovde je materica. Ja ću otvoriti kuću. Kuća je zatvorena i ja ću je otvoriti.« Posle toga on objavljuje: »Kuća je otvorena«, pokazuje ljudima mesto gde treba da kopaju raku i odlazi. Pokojnica je obavijena belim platnom a njen otac ušiva pokrov. Za sve to vreme, majka i baba zapevaju neku sporu pesmu, skoro bez reči. Na dno groba postavlja se sitno zeleno kamenje, školjke i kućica kakvog puža. Zatim šaman uzaludno pokušava da podigne telo, pretvarajući se kako je ono isuviše teško; to mu polazi za rukom tek deveti place. Telo se postavlja glave okrenute prema istoku i »kuća se zatvara«, odnosno, raka zakopava.

Na zamašnom geografskom prostoru, počev od određenog istorijskog trenutka, kosmogonija je (kao, uostalom, i svi drugi oblici »stvaranja« i »osnivanja«) obuhvatala i pobedničku borbu nekog boga ili mitskog heroja protiv nekog mitskog čudovišta ili zmaja (up., na primer, Indra—Vritra, Baal—Jam, Zevs—Tifon, itd.). Imali smo prilike da pokažemo kako je odgovarajući scénario postojao i kod vedskih Indusa, i u starom Iranu, 35 mada u ovom drugom slučaju izvori potiču iz kasnijih vremena i mit prikazuju u naglašeno istorizovanom obliku. U stvari, o borbi junaka Thraetone protiv zmaja Aži Dahake koju pominje Avesta (Jašte nine: 145; 5 : 34; 19: ninety two i dalje), Firdusi pripoveda kao o borbi kralja Fariduna (< Fretona < Thraetone) protiv jednog stranog uzurpatora, zmaja Aždahaka, koji je zarobio i uzeo za žene dve sestre zakonitog vladara Jamšeda « Jima Hšaeta). Kao i Thraetona, Faridun izlazi kao pobednik, ubija zmaja, oslobađa (i sada on uzima za žene) dve zarobljene princeze. Kasnija predanja jasno navode da je kralj pobedio Aždahaka upravo na dan Nove godine.36 Iranski heroji i kraljevi poznati su po tome što su ubijali zmajeve (up., na primer, legendu o Ardaširu), što je, uostalom, veoma raširen motiv na koji ćemo se još vratiti. Dodajmo da je u Iranu, kao i drugde, proces istorizacije tema i mitskih likova u ravnoteži sa suprotnim procesom: stvarni neprijatelji naroda ili carstva zamišljani su kao čudovišta, a naročito kao zmajevi.

ali smo o njihovim nadležnostima loše obavešteni. Vidovnjaci nisu bili vezani za svetilišta, poput proroka (nábiim). Najslavniji primer je Valamov (Zakoni, 22—24): on vidi Jehovu bilo da sanja ili da je budan; on Izrailjce mora da vidi da bi mogao da ih prokune. Potvrđeno je da takav idea ekstatičara postoji i u drugim nomadskim društvima (na primer, kahin kod Arapa).36 Mnogo je značajnija bila uloga »proroka« (nábi); tome ćemo se vratiti kasnije (§ 116). Za ovu priliku dodaćemo jedino da izrailjsko ekstatičko proroštvo svoje korene vuče iz kanaanske religije.37 U stvari, kult Baala je obuhvatao i nábiim (up. Prva knjiga o carevima, 18 : 19 i dalje; Druga knjiga o carevima, ten : 19). Ali tu je reč o jednom tipu ekstatičkog iskustva koje je, izuzev Egipta, bilo prilično rašireno na starom Bliskom istoku. Sumeri su znali za »čoveka koji dospeva do Neba« što je odrednica koja ukazuje na ekstatično putovanje koje se može uporediti sa putovanjem šamana. A Mari, tekstovi iz XVIII veka, govore o apilum (»onaj što odgovara«), ili muhhtim i muhhütum, ljudima ili ženama koji od bogova primaju proročanstva u snu ili u vizijama.

Jestiva biljka nije »information« u svetu onako kao što je to životinja. Ona je ishod nekog prvobitnog dramatičnog događaja, u ovom slučaju — proizvod jednog ubistva. Kasnije ćemo videti posledice ovih prehrambenih teologija. Nemački etnolog Ad. E. Jenzen (Jensen) smatra da je mit o Hainuveli karakterističan za paleolitske uzgajivače krtola. Što se tiče mitova koji govore o poreklu kulture žitarica, oni na pozornicu izvode prvobitni Permit: žitarice su postojale, ali na nebu, gde su ih bogovi ljubomorno čuvali; junak-donosilac civilizacije penje se na nebo, domogne se nekoliko zrna i daruje ih ljudima. Jenzen ove dve vrste mitologija naziva »Hainuvele« i »Prometej« i dovodi ih u vezu sa civilizacijom paleolitskih zemljoradnika (vegekultura), odnosno, sa civilizacijom ratara u pravom smislu reči (kultura žitarica).22 Nema sumnje da tu postoji stvarna razlika. Ali kada je reč o dve vrste mitova o poreklu, razlika nije tako čvrsta kao što je to mislio Jenzen, budući da mnogo mitova pojavu žitarica objašnjava polazeći od nekog prvobitnog ubijenog bića. Dodajmo da su žitarice i u zemljoradničkim religijama božanskog porekla; darovanje žitarica ljudima ponekad je dovođeno u vezu sa svetom svadbom nebeskog (ili atmosferskog) boga i Majke Zemlje, ili s nekom mitskom dramom koja podrazumeva seksualno sjedinjenje, smrt i oživljavanje. 50

Report this page